ЛЕСЯ УКРАИНКА
ШЕЪРЛАР ОҚШОМГИ СОАТДА Қуёш оғиб уфққа ботди, Деразамдан кумуш ой боқди. Парпиради осмонда юлдуз, Атроф ухлаб… ғусса юмди кўз. Боққа чиқиб оламан нафас, Ой нурида куйлайман бирпас… Бу ер қандай тоза, кенг, эркин, Унутилди ҳамма ғам секин. Теварак боғ, уйлар қордай оқ, Сайроқ булбул ўрмонда уйғоқ, Волиндаги ҳаётдай худди. Ҳаёт қайда бегона юртда? Она қучган каби ардоқлаб, Уйларни тун олган...
Read more